Soda bikarbona za zagorelu šerpu, sirće za kamenac na slavini, pasta za zube za nakit koji je izgubio sjaj.
Gotovo svako je čuo bar jedan od ovih saveta, a društvene mreže pune su snimaka na kojima stari metalni predmeti za nekoliko minuta izgledaju kao novi.
Ipak, postoji jedna stvar koju takvi snimci često ne pokazuju, a to je kako metal izgleda nakon desetog čišćenja.
Kućni trikovi za čišćenje metala zaista mogu da budu efikasni, ali pogrešno sredstvo može napraviti više štete nego koristi. Ono što odlično uklanja kamenac sa jedne površine može da ostavi fleke na drugoj, dok sredstvo koje vraća sjaj nakitu ponekad zapravo skida njegov površinski sloj.
Zato nije dovoljno znati čime nešto može da se očisti.
Važno je znati i šta se tokom čišćenja dešava sa samim metalom.
Pasta za zube ima brz sjaj koji može skupo da košta
Može li obična pasta za zube da očisti metal? Može, ali rezultat ne mora biti onakav kakav očekujete.
Mnoge paste sadrže fine abrazivne čestice koje pomažu u uklanjanju površinskih naslaga. Zbog toga se često preporučuju za poliranje nakita, slavina, metalnog posuđa, pa čak i ploče pegle.
U popularnim kućnim savetima obično se preporučuje klasična bela pasta, bez gel strukture i sastojaka za izbeljivanje, uz prethodno testiranje na skrivenom delu predmeta.
Međutim, ni takva pasta nije automatski bezbedna.
Posebno je problematična upotreba na srebru, zlatu, pozlaćenom nakitu i visokosjajnim površinama.
Čak i kada je u pitanju nakit od hirurškog čelika, koji je poznat po dobroj otpornosti na koroziju, treba izbegavati agresivno poliranje.
Njegova površina može da izgubi sjaj usled sitnih ogrebotina, dok dekorativni premazi zahtevaju dodatnu pažnju prilikom čišćenja.
Prema stručnim smernicama Kanadskog instituta za konzervaciju, čak i pažljivo odabrani blagi abrazivi mogu ogrebati srebro. Njihovo dejstvo zavisi od tvrdoće, veličine čestica i načina poliranja.
Zamislite pozlaćen prsten koji je izgubio sjaj. Nakon čišćenja pastom može izgledati bolje jer su uklonjene površinske nečistoće. Ali ako se isti postupak često ponavlja, postoji rizik od postepenog trošenja tankog pozlaćenog sloja.
Sličan oprez važi za ploču pegle. Pojedini modeli imaju zaštitne premaze koje abrazivne paste mogu oštetiti, dok ostaci paste mogu zapušiti otvore za paru.
Zbog toga je za vredan nakit ili osetljivu metalnu površinu bolje izabrati sredstvo namenjeno konkretnom materijalu.
Soda bikarbona uklanja prljavštinu, ali može da izgrebe metal
Soda bikarbona je jedan od najpopularnijih kućnih trikova za čišćenje. Jeftina je, lako dostupna i može pomoći kod masnoće, ostataka hrane i pojedinih tvrdokornih naslaga.
Njena prednost je u tome što deluje kao blag abraziv, odnosno sitne čestice mehanički uklanjaju prljavštinu dok trljamo površinu.
Međutim, upravo tu leži i njen nedostatak.
Čak i blagi abrazivi mogu ostaviti mikroogrebotine, naročito na poliranim metalima i tankim dekorativnim premazima. Kanadski institut za konzervaciju u svojim smernicama za očuvanje metalnih predmeta objašnjava da ponovljeno abrazivno poliranje može postepeno uklanjati metal i oštetiti površinske slojeve.
To ne znači da sodu treba potpuno izbaciti iz upotrebe.
Recimo, ako na dnu neobložene šerpe od nerđajućeg čelika ostanu zapekli tragovi hrane, mala količina sode pomešana sa vodom može pomoći da ih uklonite.
Postupak je jednostavan:
- Pomešajte malo sode bikarbone sa vodom dok ne dobijete mekanu pastu.
- Nanesite je na odgovarajuću metalnu površinu i nežno prebrišite mekom krpom.
- Isperite čistom vodom i potpuno osušite predmet.
Pre toga proverite uputstvo proizvođača, posebno kod posuđa sa zaštitnim premazom.
Važno je razlikovati i sodu bikarbonu od sode za pranje. Prva je natrijum bikarbonat, dok je druga natrijum karbonat, koji stvara znatno alkalniji rastvor. Soda za pranje može biti efikasna protiv masnoće, ali je agresivnija i zahteva dodatni oprez, naročito na aluminijumu.
Sirće je odlično protiv kamenca, ali nije za svaki metal
Ako je problem kamenac, sirće ima jasnu prednost u odnosu na sodu bikarbonu.
Razlog je hemijski. Kamenac se najvećim delom sastoji od kalcijum-karbonata, koji reaguje sa sirćetnom kiselinom. Tokom reakcije nastaju rastvorljiva jedinjenja, voda i ugljen-dioksid, pa se naslage postepeno razgrađuju.
Ovaj princip potvrđuje i Univerzitet Floride u objašnjenju reakcije sirćeta i kalcijum-karbonata.
U praksi, to znači da sirće može pomoći kada se oko slavine ili na glavi tuša pojave bele naslage.
Ako proizvođač dozvoljava upotrebu sirćeta na konkretnoj površini, postupak može izgledati ovako: krpu natopite odgovarajućim razblaženim rastvorom, stavite je na mesto sa kamencem, ostavite kratko da deluje, a zatim temeljno isperite i osušite.
Ipak, nemojte koristiti ovaj postupak na svakoj slavini.
Bakar, mesing, aluminijum i osetljivi metalni premazi mogu nepovoljno reagovati na kiseline.
Kod pojedinih površina posledice su promena boje, fleke ili oštećenje zaštitnog sloja.
Poseban oprez potreban je i kod gumenih zaptivki, koje dug ili ponovljen kontakt sa sirćetom može oštetiti.
Na primer, mešanjem jednog dela esencije od 25% sa četiri dela vode dobija se rastvor od približno 5% kiseline. Međutim, razblaživanje ne znači da je rastvor bezbedan za svaki metal.
Još jedno važno pravilo: sirće nikada ne mešajte sa sredstvima koja sadrže hlorni izbeljivač, jer mogu nastati opasna isparenja.
Da li je mešanje sode, sirćeta i paste za zube dobra ideja?
Internet voli kućne eksperimente, posebno one koji stvaraju puno pene. Ali pena nije dokaz da je sredstvo efikasnije.
Kada pomešate sodu bikarbonu i sirće, dolazi do hemijske reakcije tokom koje se oslobađa ugljen-dioksid.
Zato mešavina intenzivno peni.
Međutim, soda kao baza i sirće kao kiselina međusobno se neutrališu. U zavisnosti od količina, konačna mešavina može imati znatno slabije kiselo ili alkalno dejstvo od početnih sastojaka.
Drugim rečima, dva korisna sredstva ne moraju postati bolje sredstvo kada ih pomešate.
Slična je priča sa kombinacijom sode bikarbone i paste za zube.
Jedan popularan recept podrazumeva kašiku sode bikarbone i malu količinu bele paste za zube. Takva mešavina preporučuje se za uklanjanje tragova sapuna, masnih mrlja i naslaga sa određenih staklenih površina.
Ali ono što funkcioniše na jednom materijalu nije nužno dobro za drugi.
Pošto oba sastojka mogu delovati abrazivno, njihovo kombinovanje ne garantuje nežnije čišćenje. Naprotiv, dodatno ribanje povećava mogućnost oštećenja osetljivih metalnih površina.
Zato na nakitu, poliranom metalu i predmetima sa zaštitnim premazima ne treba eksperimentisati sa ovakvim mešavinama.
Koje sredstvo je najbolje za koji metal?
Nije dovoljno pogledati samo čime je neki predmet napravljen. Važno je proveriti i da li ima lakirani, zaštitni ili dekorativni premaz.
Na primer, slavina koja izgleda kao da je izrađena od punog hroma može zapravo imati tanak hromirani sloj preko drugog metala.
Zato izbor sredstva treba prilagoditi celoj površini, a ne samo njenom izgledu.
| Vrsta metala | Šta koristiti | Šta izbegavati |
| Nerđajući čelik | Blagi deterdžent, po potrebi soda uz oprez | Grubo ribanje i tvrde sunđere |
| Srebro | Namenska krpa ili odgovarajuće sredstvo za srebro | Pastu za zube i grube abrazive |
| Bakar i mesing | Blago ili namensko sredstvo | Dug kontakt sa sirćetom i agresivne preparate |
| Aluminijum | Vodu i blagi deterdžent | Kiseline i jaka alkalna sredstva |
| Hromirane površine | Meku krpu i blagi deterdžent | Abrazivne paste i jake kiseline |
Kod vrednih i starinskih predmeta dodatno poliranje može biti posebno problematično jer prirodna patina ponekad predstavlja važan deo njihove površine i izgleda.
Još jedna često zanemarena stvar jeste razlika između prljavštine i korozije.
Masnoća i ostaci sapuna uglavnom se mogu ukloniti čišćenjem. Međutim, ako se zaštitni sloj već ljušti, metal pokazuje znake korozije ili su se pojavile trajne promene boje, jače ribanje neće rešiti osnovni problem.
Naprotiv, može ga pogoršati.
Pre nego što posegnete za sodom ili sirćetom, pokušajte da utvrdite šta zapravo uklanjate.
To je često važnije od samog izbora sredstva.
Česta pitanja
Da li metal treba osušiti odmah nakon čišćenja?
Da, posebno ako se nalazi u prostoriji sa povećanom vlažnošću. Kapljice vode mogu ostaviti nove mineralne naslage, a zadržavanje vlage u spojevima i pukotinama povećava rizik od korozije.
Kako prepoznati da je sredstvo za čišćenje oštetilo metal?
Prvi znaci mogu biti gubitak sjaja, neujednačena boja, sitne ogrebotine ili matirane površine. Ako se tokom čišćenja pojave promene koje ranije nisu postojale, odmah prekinite postupak i isperite sredstvo, ako je ispiranje bezbedno za taj predmet.
Zašto se na metalnim predmetima pojavljuju otisci prstiju?
Koža prirodno ostavlja tragove masnoće, znoja i soli. Na sjajnim površinama oni su posebno vidljivi, a dugotrajan kontakt sa solima može doprineti koroziji pojedinih metala.
Da li se rđa može trajno ukloniti kućnim sredstvima?
Površinska rđa ponekad može da se ukloni, ali to ne znači da je problem trajno rešen. Ako metal ostane nezaštićen i ponovo bude izložen vlazi, korozija se može vratiti.
Zaključak
Soda bikarbona ima svoje mesto u čišćenju tvrdokornih naslaga, sirće može biti veoma korisno protiv kamenca, a pasta za zube ponekad brzo vrati sjaj metalnoj površini.
Međutim, najbrži rezultat nije uvek i najbolji.
Za svakodnevno održavanje većine metalnih predmeta najčešće su dovoljni voda, blagi deterdžent i meka krpa.
Kod osetljivih i vrednih površina namensko sredstvo, uz poštovanje preporuka proizvođača, sigurniji je izbor od popularnih kućnih eksperimenata.
Na kraju, dobar trik za čišćenje nije onaj posle kojeg metal izgleda sjajno samo danas, već onaj koji neće ostaviti posledice koje ćete primetiti tek za nekoliko meseci.