Neredovan ciklus – 10 najčešćih uzroka i kada se javiti ginekologu

Ako vam menstruacija jednog meseca porani, sledećeg kasni, a onda se sve vrati u normalu, verovatno ste se bar jednom zapitale šta se dešava sa vašim hormonima. Znam koliko može da bude naporno kada ne možete da isplanirate ni obično putovanje.

Neredovan ciklus može biti posledica stresa, sindroma policističnih jajnika (PCOS), poremećaja štitaste žlezde, promena telesne težine, intenzivnog vežbanja, trudnoće, hormonske kontracepcije, perimenopauze ili povišenog prolaktina.

Naravno, ne znači da sa vašim zdravljem nešto nije u redu svaki put kada menstruacija zakasni nekoliko dana. Ipak, ako se nepravilnosti ponavljaju, treba proveriti šta ih izaziva.

Zato ćemo u nastavku detaljnije proći kroz deset najčešćih uzroka neredovnog ciklusa, ali i objasniti kada je vreme da se obratite ginekologu.

1. Stres i emocionalna iscrpljenost

Kada sam pod stresom, promene ciklusa su među prvim stvarima koje primetim. Ne znam kako je kod vas, ali kod mene nekada nema pravila. Dogodi se da menstruacija dođe već nakon 15 dana, a nekada kasni i dvadesetak. I onda, naravno, krenem da razmišljam šta se ovog puta dogodilo.

Stres zaista može uticati na ovulaciju. Kada smo dugo napete, hormonalni signali između mozga i jajnika mogu se poremetiti, pa menstruacija dolazi kasnije ili potpuno izostane.

Međutim, ciklusi od samo 15 dana zahtevaju ginekološku procenu i ne treba ih automatski pripisivati stresu. Naravno, ukoliko se to baš ustali mesecima zaredom. Ja se, lično, ne alarmiram kad se jednog meseca to desi.

Ako primećujete da vam stres utiče na svakodnevicu, pročitajte i kako joga i meditacija mogu pomoći u borbi protiv stresa.

U takvim periodima koristim Vila Pure Miss Zen, suplement koji sadrži ašvagandu, maku i konopljiku. Meni lično prija i imam utisak da mi pomaže kod menstrualnih tegoba, naročito PMS-a i nadutosti. Jao, ta nadutost! Nekada mi je neprijatnija i od samih menstrualnih bolova.

2. Sindrom policističnih jajnika (PCOS)

Sigurno ste čule za policistične jajnike, možda ih ima i neka vaša prijateljica, a neredovan ciklus može biti jedan od prvih znakova.

Kod nekih žena javljaju se i akne, pojačana maljavost, proređivanje kose ili poteškoće sa začećem. Uprkos nazivu, policistični jajnici ne moraju biti prisutni da bi se postavila dijagnoza PCOS-a.

Prema poslednjim podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), PCOS pogađa između 10% i 13% žena u reproduktivnom periodu.

Važno je da znate da policističan izgled jajnika na ultrazvuku nije sam po sebi dovoljan za dijagnozu PCOS-a. Ginekolog će proceniti i ostale simptome, rezultate analiza i eventualne druge uzroke.

3. Poremećaji štitaste žlezde

Da li ste nekada pomislile da problem sa menstruacijom možda nema veze sa jajnicima? Štitasta žlezda, iako se nalazi na vratu, ima važnu ulogu u regulaciji hormona koji utiču na menstrualni ciklus.

Kada radi usporeno, možete osećati:

• umor,
• pospanost,
• hladnoću
• ili primetiti povećanje telesne težine.

S druge strane, ubrzan rad štitaste žlezde češće prati:

• lupanje srca,
• nervoza,
• pojačano znojenje
• ili mršavljenje.

Oba poremećaja mogu uticati na učestalost i obilnost menstruacije. Zato se tokom ispitivanja neredovnih ciklusa često proverava TSH, hormon koji učestvuje u kontroli rada štitaste žlezde.

Koje su normalne vrednosti TSH hormona?

TSH je hormon koji proizvodi hipofiza i koji reguliše rad štitaste žlezde. Kod većine zdravih odraslih osoba referentne vrednosti kreću se od 0,4 do 4,0 mIU/L, mada granice mogu da se razlikuju između laboratorija.

Izvor: British Thyroid Foundation – Thyroid Function Tests; American Thyroid Association.

Ako pored promena menstruacije primećujete i pomenute tegobe, obavezno ih navedite lekaru. Takvi detalji mogu biti važni za postavljanje dijagnoze.

4. Naglo mršavljenje i promene telesne težine

Verujem da mnoge od nas imaju periode kada odluče da promene način ishrane. Međutim, stroge dijete, preskakanje obroka i brzo mršavljenje mogu napraviti problem, naročito kada organizam duže vreme ne dobija dovoljno energije.

U takvim okolnostima telo može smanjiti proizvodnju hormona potrebnih za ovulaciju. Menstruacije tada postaju ređe, a ponekad potpuno izostanu.

S druge strane, naglo povećanje telesne težine može pratiti insulinsku rezistenciju i druge metaboličke promene koje utiču na reproduktivno zdravlje.

Ako ste primetile da se neredovan ciklus pojavio nakon značajne promene težine, to je podatak koji treba da pomenete ginekologu. Nemojte pokušavati da problem rešite još restriktivnijom dijetom.

5. Preterana fizička aktivnost

Vežbanje je korisno, ali naše telo ima granice. Ako trenirate gotovo svakodnevno, a pritom ne unosite dovoljno hrane, može se dogoditi da menstruacija počne da kasni.

To se naročito sreće kod sportistkinja, ali i kod žena koje naglo povećaju intenzitet treninga. Problem je često povezan sa nedostatkom raspoložive energije, a ne samo sa količinom fizičke aktivnosti.

Produženi izostanak menstruacije u takvim okolnostima naziva se funkcionalna hipotalamička amenoreja. Dugoročno može nepovoljno uticati i na čvrstinu kostiju.

Zato, ako primetite da vam ciklus postaje neredovan otkako intenzivnije trenirate, nemojte to posmatrati kao normalnu posledicu fizičke kondicije.

6. Trudnoća i dojenje

Kada menstruacija zakasni, ukoliko ste seksualno aktivne, trudnoća je često prva pomisao.

Ako postoji mogućnost trudnoće, test možete uraditi od prvog dana izostale menstruacije. Kada ne znate datum očekivanog krvarenja, pouzdanije je da sačekate najmanje 21 dan od nezaštićenog odnosa.

Tokom dojenja menstruacija takođe može izostajati zbog prolaktina, hormona koji podstiče proizvodnju mleka i može potiskivati ovulaciju.

Međutim, ovulacija se može dogoditi i pre prve menstruacije nakon porođaja. Zato dojenje nije uvek pouzdana zaštita od nove trudnoće.

7. Hormonska kontracepcija i lekovi

Ako ste nedavno počele da koristite kontraceptivne pilule, hormonsku spiralu ili neki drugi oblik hormonske zaštite, moguće je da ćete primetiti promene u krvarenju.

Menstruacije mogu postati oskudnije, učestalije ili potpuno izostati. Kod pojedinih metoda kontracepcije takve promene su očekivane, mada ih nije uvek lako unapred predvideti.

I određeni lekovi, naročito oni koji utiču na prolaktin, mogu poremetiti menstrualni ritam.

Ako sumnjate da je terapija razlog zbog kojeg imate neredovan ciklus, razgovarajte sa lekarom. Nemojte samostalno prekidati uzimanje propisanih lekova.

8. Perimenopauza i hormonske promene

Kako se približavamo menopauzi, menstruacije često postaju manje predvidive. Perimenopauza najčešće počinje tokom četrdesetih godina, mada kod nekih žena promene nastupaju ranije.

Jednog meseca ciklus može biti kraći, sledećeg duži, a nekada menstruacija potpuno izostane. Mogu se javiti i valunzi, noćno znojenje, problemi sa spavanjem ili promene raspoloženja.

Ipak, ako ste u četrdesetim i ciklus vam iznenada postane neredovan, nemojte odmah zaključiti da je reč o perimenopauzi.

Trudnoća je i dalje moguća, a promene mogu biti povezane i sa drugim zdravstvenim stanjima. Menopauza se obično potvrđuje nakon 12 meseci bez menstruacije, kada ne postoji drugi uzrok.

9. Povišen prolaktin i drugi hormonski poremećaji

Prolaktin obično povezujemo sa dojenjem, ali njegova koncentracija može biti povišena i kod žena koje nisu trudne i ne doje.

Višak prolaktina može ometati ovulaciju, pa menstruacije postaju neredovne ili potpuno izostanu. Ponekad se pojavljuje i mlečni iscedak iz dojki.

Najčešći uzroci povišenog prolaktina su:

• Određeni lekovi – pojedini antidepresivi, antipsihotici, lekovi protiv mučnine i povraćanja, kao i neki lekovi za povišen krvni pritisak, mogu povećati nivo prolaktina.
• Poremećaji štitaste žlezde – naročito hipotireoza, odnosno usporen rad štitaste žlezde. Kada ona ne proizvodi dovoljno hormona, organizam može pojačano lučiti hormon TRH, koji istovremeno podstiče stvaranje prolaktina.
• Promene na hipofizi – Na njoj se može razviti prolaktinom, najčešće dobroćudni tumor koji luči previše ovog hormona. Veće promene ponekad izazivaju i glavobolje ili smetnje vida.
• Hronične bolesti bubrega – bubrezi učestvuju u uklanjanju prolaktina iz organizma. Kada njihova funkcija značajno oslabi, hormon se može zadržavati u krvi i njegova koncentracija raste.

Ako vam je prolaktin povišen, lekar će na osnovu simptoma i rezultata analiza proceniti da li je potrebno dodatno ispitivanje. Nemojte odmah pomisliti na tumor hipofize, jer postoji mnogo drugih, znatno jednostavnijih objašnjenja za povećanu vrednost ovog hormona.

10. Prevremena insuficijencija jajnika

Kada govorimo o slabljenju funkcije jajnika, obično pomislimo na menopauzu i žene u četrdesetim ili pedesetim godinama. Međutim, postoji stanje koje se može javiti i znatno ranije, pre navršene 40. godine. Naziva se prevremena insuficijencija jajnika (POI) i podrazumeva smanjenu funkciju jajnika, zbog čega dolazi do poremećaja ovulacije i smanjenog lučenja estrogena.

Prvi znak često je neredovan ciklus, odnosno sve duži razmaci između menstruacija, koje vremenom mogu potpuno izostati. Mogu se javiti i drugi simptomi, poput:

• Valunga i noćnog znojenja, čak i kod žena u dvadesetim ili tridesetim godinama.
• Suvoće vagine, koja ponekad izaziva neprijatnost tokom seksualnih odnosa.
• Problema sa spavanjem i promena raspoloženja.
• Poteškoća sa začećem, zbog neredovne ili izostale ovulacije.

Uzroci mogu biti genetske promene, autoimuna oboljenja, hemioterapija, zračenje ili određene operacije jajnika. Ipak, kod mnogih žena tačan uzrok ostaje nepoznat.

Prema međunarodnim smernicama za prevremenu insuficijenciju jajnika iz 2024. godine, na ovo stanje treba posumnjati kada žena mlađa od 40 godina ima neredovne menstruacije ili njihov izostanak najmanje četiri meseca. Za potvrdu dijagnoze važna je i povišena vrednost FSH hormona, iznad 25 IU/L.

Važno je da znate da prevremena insuficijencija jajnika nije isto što i menopauza. Funkcija jajnika ponekad može biti povremeno očuvana, pa je moguća i spontana trudnoća.

Zato, ako primetite da vam menstruacije sve češće izostaju, nemojte čekati četiri meseca da biste zakazale pregled. Taj period predstavlja jedan od dijagnostičkih kriterijuma, a ne preporučeno vreme čekanja.

Kada je vreme da se zbog neredovnog ciklusa javite ginekologu?

Znam da je lako odlagati pregled, posebno kada menstruacija u međuvremenu stigne i pomislimo da je problem prošao. Međutim, važno je da znate kada čekanje više nema smisla.

Prema preporukama Euromedika o neredovnim menstrualnim ciklusima, ginekologu treba da se javite ako menstruacija izostane duže od 45 dana.

Ako želite da proverite koje još kontrole ne treba da preskačete, pogledajte naš vodič kroz preventivne preglede za žene prema uzrastu.

Često postavljana pitanja o neredovnom ciklusu

Hajde da budemo odgovorne

Znam koliko je lako da kašnjenje menstruacije pripišemo stresu, umoru ili napornom mesecu, posebno kada imamo previše obaveza i stalno nešto odlažemo. I sama ponekad pomislim da će se sve srediti čim se malo odmorim.

Ali hajde da ne odlažemo baš sve. Pratite svoj ciklus, zabeležite promene i, ako se nepravilnosti ponavljaju, zakažite pregled.

To je savet koji upućujem i sebi, jer koliko god da mislimo da poznajemo svoje telo, ne možemo uvek same znati šta nam poručuje.