Seoski život u Srbiji izgleda mirno dok se gleda sa strane, ali onaj ko u njemu živi zna da iza svakog dana stoji dosta muke i truda.
Zemlja, vreme i obaveze ne čekaju, pa sve moraju završite kako znaju i umeju. Svaka godina donese nešto novo, bilo sušu, kvar, bolest kod stoke ili trošak koji se nije planirao.
Nema praznog hoda, jer čim se završi jedno, drugo već čeka. Ljudi koji ostanu na selu navikli su na taj ritam, na neizvesnost i borbu, ali i na osećaj da sve što imaju potiče iz njihovih ruku.
1. Održavanje imanja
Svaki deo imanja zahteva pažnju, jer kad se zapusti, posao se samo gomila.
Najviše se oseti tokom proleća i leta, kada sve buja i traži da se sređuje gotovo svakodnevno.
Održavanje dvorišta, placa i njive
Potrebno je redovno kositi travu, čistiti šiblje, čupati korov i uklanjati mladice koje izbijaju gde im nije mesto.
Nije to lak posao, pogotovo kada je vrućina i kad se radi na više strana. Zato mnogi traže načine da uštede vreme i snagu.
Robot kosačice su jedno od rešenja koje će vam uštedeti dosta vremena i truda..
2. Loši putevi
Loši putevi u selima predstavljaju stalnu prepreku, jer prilazi njivama često ostanu neuređeni i teški za prolazak.
Kada se pojave rupe i duboki tragovi, put do imanja traje duže i zahteva sporiju vožnju kako bi se traktor sačuvao od kvarova.
Takvi uslovi oduzimaju vreme i opterećuju mašine koje svaki dan moraju da prođu istom trasom.
Jedno od rešenja je nasipanje šljunka na delove koji najbrže propadaju, ali to je samo kratkotrajna opcija.
3. Briga o stoci
Briga o stoci u selima predstavlja posao koji određuje tok dana i raspored u svakoj kući koja drži životinje. Štale se otvaraju rano, pa domaćini procenjuju raspoloženje i stanje grla prema prvom utisku čim uđu u objekat. Hrana i voda obično stoje pripremljene u blizini, pa se sve dopunjava prema uobičajenoj količini za tu vrstu i starost životinje.
Štalski prostor zahteva stalno održavanje, pa se pod i prostirke sređuju onako kako uslovi dopuštaju tokom dana. Stočari brzo uoče promenu u držanju ili ponašanju pojedinih životinja, pa se pregled obavlja u hodu, tokom svakodnevnog obilaska. U slučajevima kada se primeti odstupanje u apetitu, hodu ili opštem izgledu, domaćinstva se oslanjaju na veterinara ili na sopstveno iskustvo iz prethodnih sezona.
Stočarska domaćinstva ulažu veliki deo svog vremena u stabilnu ishranu, urednu vodu i pregled svakog grla što su i najčešći poslovi koji se obavljaju na stoćarskom imanju.
4. Trošak za mehanizaciju i gorivo
Trošak za mehaniku i gorivo predstavlja stalno opterećenje za domaćinstva koja žive od zemlje, jer se mašine koriste tokom cele godine i zahtevaju redovno održavanje.
Traktori, priključci i sitniji alati rade u uslovima koji brzo troše delove, pa popravke nastaju i tokom lakših i tokom težih sezona.
Cene ulja, filtera i rezervnih komponenti ostaju visoke, a svako kašnjenje u servisu može da uspori rad na njivi kada je vreme najvažnije.
Gorivo zauzima značajan deo kućnog budžeta, jer se troši pri svakom odlasku do udaljenijih parcela i pri svakoj obradi koja zahteva više prelaza.
Poljoprivrednici u seoskim sredinama često prate oscilacije cene na pumpama i pune rezervoare kada primete povoljniji trenutak.
Tokom intenzivnih radova na zemlji gorivo nestaje brzo, pa domaćinstva planiraju da u skladištu uvek stoji određena količina koja omogućava nesmetan rad.
Zbir troškova za održavanje mašina i nabavku goriva čini jedan od najvažnijih segmenata u poljoprivrednom budžetu.
5. Porodica na selu
Porodica na selu funkcioniše pod drugačijim teretom nego u gradskim sredinama, jer svakodnevica zavisi od udaljenosti, vremena i obaveza koje ne trpe odlaganje.
Roditelji često ustaju ranije nego što bi želeli kako bi stigli da odvezu decu u školu, jer seoske linije prevoza postoje samo u pojedinim mestima i ne pokrivaju svaku satnicu.
Duga vožnja, loši putevi i obaveze na imanju stavljaju dodatni pritisak na svakog člana domaćinstva, pa se dan planira oko kombinovanja školskih obaveza i poslova na zemlji.
Deca u takvom okruženju mogu da se osećaju usamljeno, naročito kada nemaju vršnjake u neposrednoj blizini ili kada je selo razuđeno.
Druženje se uglavnom svodi na školsko vreme i povremene susrete tokom vikenda, što otežava osećaj pripadnosti.
Mnogi mladi osete da im fali gradski tempo, pa se porodice suočavaju sa dilemom da li da ostanu na imanju koje im obezbeđuje osnovu života ili da potraže lakšu svakodnevicu u mestu sa boljom infrastrukturom.
Ovo je jedan od glavnih razloga zbog kojih se mnogi dvoume kada je u pitanju preseljenje iz grada na selo. Nedostatak vrtića, redovnog prevoza, stabilnog interneta i dostupnih sadržaja pravi razliku koju nije lako zanemariti.
6. Slab izbor u prodavnici
Seoske radnje rade sa ograničenom robom, pa se često dogodi da nema svežeg hleba u kasnijim satima, da mlečni proizvodi kasne ili da popularne namirnice nestanu čim stigne manja isporuka.
Porodice se zato oslanjaju na veće nabavke u gradu, što oduzme vreme i pravi dodatni trošak zbog goriva i udaljenosti.
Ponuda u lokalnoj prodavnici uglavnom zavisi od potražnje, pa se drži samo ono što se sigurno proda.
To znači da mnogi artikli koji se u gradu podrazumevaju, poput određenih higijenskih proizvoda i začina, često fale u manjim prodavnicama na selu.
7. Loš Signal
Ovo je vezano i za telefonsku mrežu. I dalje postoje mesta u Srbiji koja nisu baš najbolje pokrivena mobilnom i internet mrežom, što može predstavljati ozbiljan problem mlađim porodicama.
Najbolji primer je pokrivenost internet mreže telefonskih operatera. Najbolju pokrivenost imaju MTS i Yettel, ali i oni ne dopiru do zabačenih mesta u istočnoj Srbiji, pre svega u malim selima na Staroj Planini.
Ukoliko planirate da se preslite na selo, a radite od kuće i nepohodan vam je internet, ovo je jedan od najbitnijih detalja koji morate proveriti.
Pored toga, pogledajte i zanimljivo poređenje prvog mobilnog telefona i savremenih pametnih telefona.
Zaključak
Kao što vidite, život na selu nije bajkovit kao što neki ljudi misle, ali svavako ima svoje čari. Jedan od glavnih uslova je da budete spremni na svakodnevni rad, u zavisnosti od toga koliko zapravo želite sami da proizvodite.
U svakom slučaju odrćavanje imanja je neophodno, čak i ako ne planirate da se bavite poljoprivredom.
Kada je u pitanju promocija života na selu, ona zahteva mnogo veću pažnju i ulaganje u infrastrukturu jer ona predstavlja jednu od glavnih prepreka danas.
Sa druge strane, kada bi interesovanje za određeno selo zaista poraslo, i više porodice se preselilo tamo, sigurni smo i da bi ubrzo došlo do infrastrukturnih promena, kao što su bolji put, dom zdravlja, škola, i sve ostalo neophodno za svakodnevni život.